Što se sve dogodilo u i oko tog busa koji vozi na staroj ruti za vidikovac (linija 4a) saznala je publika koja je prisustvovala zatvaranju još jedne sezone Todorovog Antistand Up showa u Rock Caffeu. A publike je bilo dovoljno, neki bi rekli i previše jer se crta zguranih ljudi povlacila u svim smjerovima - od bine do šanka i od WC-a do nogostupa pred kaficem, i svi su proveli dva sata umiruci od smijeha na Todorove šale, pošalice, imitacije i komentare.
Na repertoaru osim Pulaprometovog busa i onog jednog šofera, kako ga je Todor opisao: "s Hugo frizurom", našao se i sijaset gerijatrije, pijanaca, vozaca, nacionalnih manjina, klera, popularnih likova i nešto politike, koje je Todor cesto digresirajuci na digresiju bez srama i dlake na jeziku išamarao u svojim skecevima, nerijetko sam sebe naglas ošpotavši što toliko odluta od zadanog si repertoara.
Brz na nogama i još brži na jeziku Todor je uspješno stvorio simbiotsku suradnju s publikom: ona se smije - netko nešto dobaci - Todor se nadoveže - publika rikava i tako unedogled, u staroj tradiciji dvorske lude kojoj je jedinoj sve dopušteno reci, vladajuci svojim dvorom, odnosno publikom. Pri kraju programa Todoru se na bini pridružio i Diego Martincic koji je s bine otišao s nešto manje obraza ali zato teži za jednog plasticnog Oskara.
- Bit ce i šesta sezona, mora biti, rekao nam je Todor dodavši da sad opet pokušavaju dogovoriti jedan veci Antistand up u kazalištu u travnju.