Planinari Hrvatskog planinarskog društva Planik iz Umaga, koje čine još članovi podružnica iz Buja, Poreča, Buzeta i Novigrada, nedavno su se vratili s pohoda na vrh Breithorn u Švicarskoj. Pod vodstvom iskusnog porečkog vodiča Nina Saliha i njegovog kolege Gorana Šepića na put je krenulo još šest planinara - Damir Roviš, Kemal Pršeš, Mariza Barbo i Ines Šepić, svi članovi Planika te Milan Poropat iz PD Kamenjak iz Rijeke i Ivan Pavletić iz PD Glas Istre iz Pule.
Breithorn je planina, odnosno greben koji se nalazi u Peninskim Alpama na granici Švicarske i Italije i nastavak je planinskog lanca Monte Rosa. Sastoji se od pet vrhova, svi visine preko četiri tisuće metra od kojih je najviši Breithorn s 4.164 metra, a nalazi se na krajnjem zapadu grebena. S njegova vrha pruža se jedinstven i nezaboravan pogled na "kraljeve" Alpa poput Mont Blanca, Matterhorna, Lyskamma, lanca Monte Rosa te vrhove Castor i Pollux.
Put istarskih planinara počeo je vožnjom autima iz Buja preko Slovenije i Alpa do kampa u Tächu, udaljenom oko pet kilometara od švicarskog gradića Zermatta. Idućeg dana odradili su aklimatizacijski uspon preko planinarskog doma Täschhutte do 3.400 metara. Treći i zadnji dan krenula je glavna misija, ustajanje u pet i prvo uspon žičarom do Klein Matterhorna na 3.820 metara visine i od tamo penjanje sve do vrha Breithorn, te spuštanje na Srednji Breithorn (4.159 metara) i natrag. Sam uspon na najviši vrh trajao je nešto manje od dva sata. Prvi kilometar uspona bio je blag, do Breithornova platoa, a zatim se penje sve strmije, po snježnom ledenom brdu nagiba od 35 od 40 stupnjeva. Iako je bio lijepi sunčan dan, planinare je na vrhu dočekala temperatura oko ništice.
- Ja sam već bio na ovom vrhu, ali s talijanske strane, tako da mi je bila želja doći sa švicarske, jer se odavde najbolje vidi Matterhorn koji je san svakog planinara. Nije bilo nešto posebno teško, bili smo pripremljeni, malo smo se umorili prvi dan kad smo radili aklimatizacijski uspon, ali drugi dan sve je dobro prošlo, sve smo odradili dobro, a imali smo i dobro vrijeme tako da se sve posložilo, ispričao nam je Salih. Kaže da mu je najviše ostao u sjećanju pogled na Matterhorn koji je zaista vrijedan divljenja i jedan od planova u idućim godinama. (V. HABEREITER, foto: HPD Planik)