Pirka, iako cesto nije zastupljena na našim jelovnicima, ima svoju kvalitetu. Jedino što dolazi do izražaja ako vecu pirku poželite frigati ili baciti na gradele jest njena nešto tvrda koža. Stoga, da biste s vecim guštima i bez ikakvih razmišljanja lakše uživali u pirkinu mesu najbolje ju je pripremiti na lešo, kuhanjem. A ako se uz pirku u toj lešadi nade još i koji veci knez ili lepa, lešada ce biti i kreativno zanimljivija (upravo zbog boja na koži sve te tri nabrojane vrste ribe) i ukusnija. No i sama pirka, kuhana u malo vode s korijenastim povrcem, dostojno ce odraditi svoj posao s vašim probirljivim nepcima. Zapravo, kad sam prvi put probao pirku na lešo, od svih dodataka uzeo sam samo par kapi maslinova ulja kojeg sam prelio po njoj i nakon toga za mene je svaka negativna prica o pirki bila završena. A sad je na vama da se u to uvjerite.