Kod njega se, po vlastitom priznanju, stalno nešto kuha, a osobito voli zakuhati, zapapriti i zagolicati vlastitim performansima. Kada smo ga neki dan nazvali, s druge strane žice čulo se cvrčanje, ali ne cvrčka na čvoru crne smrče, već srdelica koje je vješto okretao pulski performer i, neki bi rekli, javni provokator Pino Ivančić.
Srdelice su, kada smo već kod ribe, bile pripremljene s malo peršemula, no Pino u tom trenutku još nije znao hoće li stići pripremiti i krumpir na salatu.
- Cvrčak cvrči, a srdelice smrču kao smrčki u proljeće i sada negdje tamo u boški. Ako budemo stigli, bit će i krumpir, ovo je sad za prvu ruku, prvi udarac, ali ne za mene, to ja radim za drugu ekipu, ja sam inače zelenjava, da ne kažem mister Žir.
- Zelenjava totalno?
- Ja sam jedan od onih, niki ne vjeruje, ali sam malo previše za neke u zelenjavi. Meso? Ja sam za meso na dvi noge.
- Gdje je završio onaj famozni puran kojim si svojedobno skandalizirao svekoliku istarsku javnost?
- E, taj puran je postao najveći istarski heroj, da ne kažem hrvatski. A pomalo i svjetski.
- Gdje je završio, u čijem loncu?
- Završio je u nečijem loncu, taj neka kaže javno u čijem je loncu. Neki političari su se kasnije htjeli njime omastiti, ali nisu taj dan dobili. Kasnije su dobro pucali.
- Dakle, javno pozivaš onoga tko je omastio brk da se javi?
- Da može se javiti, meni ne smeta, a onda pokažite tko je taj. Vjerojatno će se i jakovčići i flegići naći u nekom loncu, oni se uvijek javljaju kad se ja negdje javim. I nešto kad se kuha, a naročito kad je bio taj purančić.
- U kojem loncu bi ih volio vidjeti?
- U niti jednom, oni će se sami kuhati, kako je rekao Dante.
- Inače, što jedeš, može li se živjeti od zelenjave, jesi li smršavio od trave ili ipak još štogod ubaciš u kljun?
- Meni ne treba. Držim se onog: odem u park i pobrstim ča ću, ja sam vegetarijanac. Ribicu spremam za sina i za ekipu drugu koja će doći. Oni nemaju ništa protiv toga. I meso spremim, kada je u menzi fažol s kobasicom, fažol pojedem, a kobasicu dobije netko drugi.
- Koliko dugo si vegetarijanac?
- Od 1968.
- Zbog filozofskih, religioznih ili zdravstvenih uvjerenja?
- Ako se domisliš Michela Polnareffa i Antoinea koji su sudjelovali na Sanremu i onda su bili fancy, imali su lipe dugačke brkaste lase preko ramena i u tom intervjuu rekli su da su vegetarijanci. Mi smo, normalno, htjeli biti isto takvi da bismo se upucavali našim curicama. To je bila moda. Čuj, 190 ili 185 centimetara visine i 45 ili 50 kili, a mi smo bili onako, domaće štabili. I onda je krenulo od toga i od te ekipe smo ostali još dvojica koji smo na zelenjavi ili mister žirevi. Tako je rekao jedan čovik kad smo bili u Juršićima u njegovoj oštariji, on je riza onaj crveni radič od pol metra i rekao ma kakovi ste vi Istrijani.
- Što voliš kuhati, daj nam kakav recept.
- Uzmeš sve ča nađeš, ispaštročaš i napraviš veliku maneštru. Ono, po starinski, ča najdeš, to iskoristiš. Dođeš kod susjeda u vrt, posudiš, pa ćeš tornati. Od povrća ide kumpir, pomidori, šalša, malancani, ispaštročaš to na različite načine. Staviš malo više jednog, malo manje drugog, ili u nekoj kombinaciji koja ti odgovara. Ili, mater ti napravi njoke, a ti doneseš lisičke ili vrganje.
- Pripremaš li uskoro kakav performans u kojem će žrtve biti domaće životinje ili domaća salata?
- Da, bit će 18. listopada na pulskim Danima eseja i zvat će se Optimizammm. Dojdi.
Šugo od lisički
Sastojci: lisičke, žbula, pomidor ili šalša
Priprema: Lisičke (mogu i vrganji) izrižeš. Na tavu staviš malo žbule, dva, tri pomidora ili šalšu i nakon toga gljive staviš gore da se par minuta kuhaju, dodaš vodu koliko ćeš, i to je to. Jedeš s rižom ili njokima. (M. VERMEZOVIĆ IVANOVIĆ)